Zaštita životne sredine

Odnos prema životnoj sredini predstavlja jedan od bitnih elemeneta u radu ogranka TE „Nikola Tesla“. Radi sanacije životne štete životnoj sredini i sprečavanja novih negativnih uticaja ekološki projekti imaju zapaženo mesto u investicionim i finansijskim  planovima ovog ogranka.

KLjUČNI PROJEKTI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE

1. Rekonstrukcija elektrofiltera
2. Sistem za transport i deponovanje pepela i šljake
3. Izgradnja postrojenja za odsumporavanje i redukciju azotnih oksida (NOx) primarnim merama
4. Kontinualno merenje emisije opasnih i štetnih materija na blokovima ogranka
5. Smanjenje uticaja deponija pepela na životnu sredinu
6. Sprečavanje negativnog uticaja otpada na zemljište i vodu (Skladište za privremeno odlaganje otpada, Postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda)
   
    
   
   REKONSTRUKCIJA ELEKTROFILTERA
   
   Sa završetkom rekonstrukcije elektrofilterskog postrojenja u TE “Morava" u Svilajncu, 2016. godine, Ogranak TENT „Elektroprivrede Srbije“ završio je planirano poboljšanje rada elektrofiltera svih blokova jačih od 100 megavata (ukupno njih 10) i tako sveo zagađenje vazduha (emisiju čvrstih čestica) u granice propisane zakonskom regulativom - do 50 miligrama po normalnom metru kubnom dimnog gasa. Rekonstrukcija elektrofiltera u Ogranku TENT koštala je oko 65 miliona evra. Najveći deo sredstava dobijen je od Evropske unije (sredstva pretpristupnog fonda IPA), a korišćena su i sopstvena sredstva EPS-a, krediti i sredstva Fonda za zaštitu životne sredine Republike Srbije.
   
    
   
   SISTEM ZA TRANSPORT I DEPONOVANjE PEPELA I ŠLjAKE
   
   U TENT B je 2009. godine ugrađen sistem za prikupljanje, transport i odlaganje pepela i šljake, izrađen po novoj tehnologiji gde se pepeo meša sa vodom u odnosu 1:1 (nekada je taj odnos bio 1:10). Izgradnjom novog sistema za odlaganje pepela sprečeno je razvejavanje pepela sa deponije, 10 puta je smanjena količina vode za transport pepela, a time i trajno zaustavljeno zagađenje podzemnih voda.
   
   Dve hiljade dvanaeste godine u TE „Kolubara“ u Velikim Crljenima pušten je u rad sistem za hidraulični transport pepela. Time je konačno rešen jedan od najvećih ekoloških problema u MZ Veliki Crljeni i na području opštine Lazarevac.
   
   Planirano je da se ovakav sistem uradi i na TENT A koji će biti najzahtevniji i najsloženiji jer će se, pored pepela i šljake, ovim sistemom prikupljati i odglagati i gips kao nus proizvod rada budućeg postrojenja za odsumporavanje. Izrađen je projekat za rekonstrukciju ovog sistema kao i Studija opravdanosti i Studija o proceni uticaja na životnu sredinu. Projekat je prijavljen Evropskoj uniji od koje se očekuje da putem donacija i kroz postojeće programe odobri određena finansijska sredsta za realizaciju ovog projekta. Procenjena vrednost ovog  projekta na TENT A je 45 miliona evra.
   
    
   
   IZGRADNjA POSTROJENjA ZA ODSUMPORAVANjE  I REDUKCIJA NOx PRIMARNINIM MERAMA
   
   Odsumporavanje predstavlja najskuplji projekat u domenu zaštite životne sredine na Balkanu. Međuvladina nota o saradnji izmedju Srbije i Japana razmenjena je 24.novembra 2011. godine u Obrenovcu, kada je potpisan i ugovor o kreditu između „Elektroprivrede Srbije“ i japanske agencije za međunarodnju saradnju (JICA) vredan preko 250 miliona evra. Urađeni su idejni projekat i studija opravdanosti kojim se predviđa izgradnja postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova na četiri bloka TENT A (A3-A6) i na oba bloka TENT B. Uslovi projekta su veoma povoljni, period odložene otplate je pet godina, a rok za otplatu 15 godina. Kredit je odobren po kamatnoj stopi od 0,6 procenata. Krajem 2017. godine počela je realizacija projekta odsumporavanja u TENT A.
   
   Na bloku TENT A5 su, 2012. godine, ugrađeni novi, rotacioni, gorionici u ložište kotla, po savremenoj tehnologiji japanske firme Hitači (HITACHI) koji predstavljaju jedan od značajnijih delova novog sistema za redukciju azotnih oksida (NOx).
   
   Na bloku TENT A3, 2014. godine, ugrađen je mlazni tip gorionika, koji je novim tehničkim rešenjem na neki način modernizovan odnosno modifikovan.
   
   Novim sistemom za redukciju azotnih oksida stvoreni su uslovi da prosečne vrednosti emisija azotnih oksida pomenutih blokova, pri njihovim nominalnim režimima rada, budu svedene na nivo oko 200 miligrama  po normalnom metru kubnom.
   
   Planirano je da se u narednom periodu projekti za smanjenje emisije azotnih oksida realizuju i na blokovima TENT A4 i A6.
   
   
   
   KONTINUALNO MERENjE EMISIJE OPASNIH I ŠTETNIH MATERIJA NA BLOKOVIMA OGRANKA TENT
   
   Počev od 2003. godine sukcesivno su ugrađivani pojedini analizatori za kontinualno merenje praškastih materija i gasova. Tokom novembra 2011. godine završena je ugradnja opreme na svim blokovima TENT A, TENT B i TEK A5 u okviru CEMS (Continuous Emission Monitoring  System) projekta. U sklopu projekta će biti zadovoljeni zahtevi obrade podataka u skladu sa domaćom zakonskom regulativom i prema evropskoj Direktivi za velika ložišta 2001/80.
   
   U toku marta i aprila 2013. godine izvršena su merenja emisija dimnih gasova za potrebe kalibracije merne opreme.
   
    Izgradnja sistema je finansirana iz donacije Delegacije Evropske unije u Beogradu i delom iz sopstvenih sredstava. Vrednost ovog ugovora je oko 1,7 miliona evra.
   
    
   
   SMANjENjE UTICAJA DEPONIJA PEPELA NA ŽIVOTNU SREDINU
   
   Na deponiji se vrši mehaničko taloženje pepela iz suspenzije pepela i vode, pri čemu nastaju prelivne i drenažne otpadne vode koje se ispuštaju u reku Savu na TENT A. Na deponiji TENT B, zahvaljujući smanjenju količine vode za transport pepela, od februara 2011. godine prelivne i drenažne vode se vrše ne ispuštaju u potok Vukićevica, već se koriste za prskanje suvih plaža i nasipa.
   
   Pored uticaja na zagađivanje vode, deponije predstavljaju površinski izvor zagađivanja vazduha česticama pepela. Zbog nepovoljnih fizičko-hemijskih karakteristika pepela i pstojećeg načina odlaganja pepela na otvorenim deponijama, pri suvom i vetrovitom vremenu dolazi do eolske erozije pepela. U skladu sa postojećom tehnologijom transporta i odlaganja pepela, u cilju sprečavanja eolske erozije pepela sa deponija, premenjuju se odgovarajuće mere zaštite:
   
   1.Biološka rekultivacija – obavlja se na osnovu „Glavnog projekta biološke rekultivacije deponija pepela i šljake TENT A i TENT B i podrazumeva formiranje biopokrivača i šumskog  zasada primenom odgovarajućih agrotehničkih mera. Svake godine se na deponijama pepela obavlja prolećna i jesenja setva smeše višegodišnjih trava i pošumljavanje nasipa – zasnivanje zasada žbunja i drveća. Travnati pokrivač-biopokrivač svojom vegetacionom masom štiti površinu od eolske erozije i biološki melioriše podlogu a zasad lokalno smanjuje udare vetrova i transport suspendovanih čestica.
   
   2.Održavanje vodenog ogledala (jezera) – maksimalna površina po projektu iznosi oko 60 procenata u odnosu na površinu aktivne kasete.
   
   3.Kvašenje plaža, površina između jezera i nasipa na aktivnoj kaseti koje nisu pokrivene vodenim ogledalom, vrši se pomoću sistema topova.
   
   4.Kvašenje novoizgrađenih nasipa – suve površine novoizgrađenih nasipa i zasejane trave na aktivnoj kaseti se vrši sistemom prskača.
   
   
   
   SPREČAVANjE NEGATIVNOG UTICAJA OTPADA NA ZEMLjIŠTE I VODU
   
   Skladišta za privremeno odlaganje otpada
    
   Generisan otpad koji nastaje tokom redovnog rada postrojenja  i njihovog remonta odlaže se u skladišta za privremeno odlaganje na svakoj od lokacija Ogranka TENT. Veliki deo sakupljenog otpada, svrstan u opasan ili neopasan, u cilju smanjenja negativnog uticaja na životnu sredinu, se prodaje, ustupa ili se vrši njegova predaja trećoj strani uz nadoknadu, tj. zbrinjavanje otpada. Svake godine se potpisuju ugovori sa ovlašćenim operaterima za određene vrste opasnog i neopasnog otpada. Za sve četiri lokacije ogranka TENT planirana je izgradnja skladišta za privremeno odlaganje otpada, u skladu sa novom zakonskom regulativom. Institut „Kirilo Savić“ je izradio Idejni projekat sa studijom opravdanosti, a „Mašinoprojekt opring“ Studije procene uticaja skladišta na životnu sredinu. Tokom 2016. godine, na površini od 1,93 hektara, planirana je izgradnja skladišta za privremeno odlaganje otpada na TENT A.  Procenjena vrednost ove investicije iznosi oko 100 miliona dinara. Skladište je završeno krajem 2017. godine.
   
    
   Postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda
   
   Sredinom 2016. godine na TENT A je izgrađeno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda. Ukupna vrednost ovog projekta je 9,5 miliona evra od toga 6 miliona evra je obezbeđeno kroz donaciju EU (IPA fond 2011) dok su 3,5 miliona evra sredstva JP EPS. Prečišćavanje otpadnih voda  se, prema projektu, obavlja u  nekoliko postrojenja koja su razmeštena u obimu od 3 km na lokaciji TENT A. U svakom od njih vršiće se tretman različitih vrsta otpadnih voda koje nastaju u termoelektrani, od zaugljenih, zamazućenih, zauljenih otpadnih voda, zatim sanitarnih voda do otpadnih voda koje će nastajati u procesu odsumporavanja dimnih gasova.
   
   Planirana je, takođe, izgradnja postrojenja za preradu otpadnih voda  i na TENT B  za koji je izrađen Idejni projekat sa studijama opravdanosti.