Производни капацитети

​​​​ТЕ „НИКОЛА ТЕСЛА А“, ОБРЕНОВАЦ

Највећа термоелектрана у Србији, са шест блокова укупне инсталисане снаге 1.765,5  МW. Изграђена на десној обали Саве, надомак Обреновца, највећи је појединачни произвођач електричне енергије у српском електроенергетском систему. Просечно производи више од 8 милијарди киловат-сати годишње.

Њен први блок, 210 МW, пуштен је у рад 7. марта 1970. године (датум који се данас обележава као Дан ТЕНТ-а). Шест месеци касније придружен му је блок А2, исте снаге. Били су то, тада, најекономичнији блокови. Градња је настављена након пет година, па је електропривреда Србије до краја 1979. оснажена с још четири блока од 308,5 МW, а ТЕНТ А достигао снагу највећег енергетског објекта у земљи. Уграђена опрема била је последња реч технике. Високостручни кадар за рад на њој пристигао је из других електрана, али је упоредо обучаван, и то интензивно, велики број младих стручњака. У току ревитализације постројења Огранка ТЕНТ, од 2002. до 2015. године, повећана је снага блокова А3, А5 и А6.

ТЕ „НИКОЛА ТЕСЛА  Б“, УШЋЕ

Налази се на десној обали Саве, 50 километара западно од Београда и 17 узводно од комплекса ТЕНТ А. Има две највеће енергетске јединице у Србији, снаге од по 650 и 620 МW, које су у погону од 1983, односно 1985.

Прве студије о избору локације и изградњи урађене су 1972-1974. Одлуку о реализацији донело Здружено електропривредно предузеће „Београд“ почетком 1975, а средства за изградњу су обезбеђена 1976. Уследили су пројектовање и набавка опреме за прва два блока. Грађевински радови почели су у пролеће 1978, монтажа челичне конструкције првог блока годину дана касније, а другог блока 1982. За тадашње прилике, био је то фантастичан подухват у европским размерама.

У досадашњем раду блокови ТЕНТ Б поставили су готово све рекорде у производњи, дужини непрекидног рада, сатном искоришћењу, основним показатељима ефикасности и економичности експлоатације.

 Напомена: сви параметри су за снагу од 620 МW

ЖЕЛЕЗНИЧКИ ТРАНСПОРТ ОГРАНКА ТЕНТ

Упоредо са изградњом електрана, створен је 1969. и снажан систем железничког транспорта. Главни задатак: превоз угља из Рударског басена „Колубара“ за електране у Обреновцу и Великим Црљенима. Пруга Обреновац-Вреоци више пута је дограђивана у протеклих 42 године. Данас има 100 километара колосека и дневни довоз од око 100.000 тона угља, што је чини најоптерећенијом саобраћајницом у Србији и једном од најоптерећенијих у Европи. Њоме за 24 сата прође 60 пуних и толико празних композиција. Укупно, досад је превезено више од једне милијарде тона угља​ (више од 25 милиона тона годишње), уз то и велике количине других терета: опреме, резервних делова, потрошног материјала...

Систем вуче и маневра електрификован је крајем 1976. Од 1983. уведене су „Шкодине“ електролокомотиве и заокружен утовар, превоз и истовар возова електровучом. Из Центра даљинског управљања у Обреновцу рукује се и постројењима за електричну вучу у станицама Стублине и Бргуле. Пруге су првог реда, опремљене савременим вучним и вученим средствима, модерном техником на прузи и пружним постројењима... Једина је фирма у Србији са свим сертификатима и лиценцама у складу са Законом о железници, што омогућава, по потреби, проширивање основне делатности.

Возни парк Железничког транспорта Огранка ТЕНТ је 2017. године појачан новим савременим локомотивама произведеним у Кини.

ТЕ „КОЛУБАРА“, ВЕЛИКИ ЦРЉЕНИ

Саграђена је у непосредној близини истоимених Површинских копова, одакле се и снабдева угљем. Најстарија је активна у систему „Електропривреде Србије“. Са својих пет блокова, укупне инсталисане снаге 271 МW, била је својевремено највећи енергетски објекат у земљи. Пуштена је у рад 1956, односно њена два турбоагрегата од по 32 МW. Године 1960. појачана је за 65 МW, а већ наредне године, 1961, пуштен је у рад још један турбоагрегат од 32 МW. Тада је снага електране подигнута, укупно, на 161 МW. У кругу постојеће електране, године 1979. почело је да ради ново постројење од 110 МW.

 *Без међупрегрејања

ТЕРМОЕЛЕКТРАНА „МОРАВА“, СВИЛАЈНАЦ

Термоелектрана „Морава“, Свилајнац лоцирана је на десној обали Велике Мораве, на 2,8 км од места Свилајнац. Ову локацију је условио најповољнији положај за допрему отпадних угљева из околних рудника, затим близина реке Мораве из које се користи вода за потребе расхладног система термоелектране, као и близина јаких конзумних чворова и постојећих далековода 110kV и 35kV. У реализацији програма изградње, монтаже и опреме термоелектране учествовале су  53 организације из наше земље и 9 из разних земаља Европе.

Дана 31.12.1968.године постројење је покренуто и стављено у погон без синхронизације. 31.01.1969.године у  16:29 h извршено је прво синхронизовање турбоагрегата са ЕЕС.

Термоелектрана је пројектована за отпадне угљеве из јамске експлоатације. Базни угаљ је Рембас са 12980kЈ/kg. За производњу електричне енергије термоелектрана као гориво троши лигнит, мрки и камени угаљ.

Угаљ се складишти на депонији која може да прими око 150.000-200.000 t, што представља резерву за 45-60 дана рада.

На бази 120 МW предвиђена је могућа годишња производња за 6000 сати ангажовања, 720.000 МWh са потребном количином уља од 975.000 до 1.000.000 t.

Од прве синхронизације до 30.09.2016. ТЕ „Морава“ је произвела 21.432.389 МWh, остварени сати рада износе 226.300, утрошено  25.189.360 t угља.