Средином септембра 1974. године постављени су темељи и започета је изградња хидроелектране „Увац“. Воде Пештера, преусмерене су у слив реке Увца и преведене у акумулациона језера „Лимских хидроелектрана“, подизањем земљаног зида висине три метра, а дужине 7км.
Низводно од овог насипа изграђен је тунел дужине 1,3км и пречника 2,5м, којим се прикупљена вода спроводи у корито реке Вапе, највеће притоке Увца.
Рад на прокопавању опточног тунела дугог 530м и пречника 7м ишао је по плану све док на 199. метру није дошло до изненадног обрушавања материјала. Септембра 1977. године завршени су радови на опточном тунелу и река Увац заувек је променила свој вековни ток.
У јесен 1977. године почели су радови на изградњи машинске зграде, а пре зиме 1978. године зграда је била под кровом и спремна за монтажу турбина.
Највећи део посла на овом објекту било је насипање високе земљане бране, високе 110 м, широке 107м и дугачке 313м. Брана је зауставила око 220 милиона метара кубних воде Увца у великој акумулацији дугој 27км.
Прва синхронизација ХЕ „Увац“ на 110 киловолтну мрежу извршена је 17. октобра 1979. године, а званично је пуштена у погон 15. новембра 1979. године.
Пуњењем акумулационог језера, Увац као река више не постоји, али, с обзиром на његов велики значај за Електропривреду Србије, одлукoм тадашњег радничког савета „Лимских хидроелектрана“, нова хидроелектрана добила је име „Увац“. „Лимске ХЕ“ откупиле су 400ха земље, од тога 119ха у приватној својини, која ће заувек остати испод воде вештачког језера.
