ЕПС на добром путу и у плусу, добродошла сарадња са ФС

07.03.2023.
Писмо Мирослава Томашевића, в. д. директора ЈП ЕПС, Павлу Петровићу, председнику Фискалног савета

Поштовани господине Петровићу,
Уважавајући ваше знање и стручност, као и функцију председника Фискалног савета, обраћам Вам се поводом ваших изјава које су претходних дана у јавности створиле погрешну слику о актуелном пословању „Електропривреде Србије“. Очигледно је да сте имали непотпуне или погрешне податке на основу којих сте дошли до закључака о раду ЕПС-а.
ЕПС јесте био у кризи, али већ од последњег квартала 2022. године послује позитивно и тада је забележен позитиван резултат од 5,8 милијарди динара. Захваљујући мерама за стабилизацију пословања у 2022. години остварено је смањење трошкова од 24 милијарде динара. Рационализацијом јавних набавки забележене су уштеде од 1,5 милијарди динара. У 2022. години менаџмент ЕПС-а предузео је низ мера како би превазишао наслеђене проблеме. Ти кораци били су усмерени пре свега на стабилизацију производње угља и обезбеђење увоза недостајућих количина угља. Захваљујући дисконтинуалном откопавању угља у Рударском басену „Колубара“, обезбеђене су додатне количине угља из сопствених капацитета, па је увоз угља смањен са планских 2,1 милион тона на 1,4 милиона тона.
Позитиван тренд и рекордни резултати у производњи електричне енергије настављају се и у овој години. ЕПС је у овој години у трговини електричне енергије на слободном тржишту у плусу за скоро 30 милиона евра. Пре више од годину дана било је много проблема у термо сектору, али су предузете хитне мере. Резултати нису изостали. Један од таквих резултата је и за 17,7 одсто већа производња огранка ТЕНТ у прва два месеца ове године него у истом периоду прошле године.
И процене пословања у 2023. години су позитивне, јер је у овој години планиран приход од око 500 милијарди динара и профит од 20 милијарди динара, што ће омогућити наставак финансијске стабилизације и раст компаније.
ЕПС се почетком 2022. години суочио и са једном од највећих глобалних енергетских криза. Цене електричне енергије на берзама у региону и Европи вртоглаво су расле. Ипак, привреда и грађани у Србији нису осетили те скокове. Повећања цена су била минимална. И сада домаћинства у Србији имају најнижу цену струје у региону и ЕУ. Привреда ван Србије суочавала се са ценама које су ишле и преко 500 евра по мегават-сату, а наши привредници са мерама Владе Србије били су заштићени. Истовремено, у складу са Законом о енергетици цена електричне енергије за комерцијално снабдевање требало би да се формира по тржишним принципима, а цене за привреду су значајно ниже од тржишних.
Да мере унапређења пословања дају резултате доказује и тренд смањења набавке електричне енергије ван ЕПС. У јануару и фебруару ове године ЕПС је на слободном тржишту набавио свега 175 GWh што је пет пута мање него у истом периоду 2022. године. ЕПС је 2. марта достигао дневни рекорд у продаји електричне енергије на слободном тржишту од 4,06 милиона евра. Република Србија је ових дана највећи нето извозник електричне енергије у региону југоисточне Европе. Указујем и да нису тачне процене да ће ЕПС наредих година морати да увози од 10 до 15 одсто електричне енергије или угља, јер је укупна планирана количина електричне енергије коју је потребно увести (увоз угља или куповина електричне енергије) минимална. Тачније, у 2023. максимално до 5 одсто укупне потрошње у Србији, у 2024. максимално до 4 одсто укупне потрошње у Србији и у 2025. максимално до 2 одсто укупне потрошње у Србији.
Инвестиције у нове капацитете, а посебно у области обновљивих извора, приоритет су у стратегији и пословању ЕПС-а и наша највећа енергетска компанија на том путу треба да има подршку друштва, институција, па самим тиме и Фискалног савета. ЕПС не спава и не чека да неко други направи план инвестиција. Сопственим снагама и знањем направили смо „Зелени пут ЕПС-а“, документ за прилагођавање пословања ЕПС условима енергетске транзиције. Према том плану, укупне планиране инвестиције од 2022. до 2035. године су 8,5 милијарди евра. Реализација инвестиција у 2022. је била око 450 милиона евра и од данас до 2035. године преостало је да се инвестира више од 8 милијарди евра. Наш „Зелени пут ЕПС-а“ предвиђа реализацију нових, кључних инвестиционих пројеката у обновљиве изворе енергије, као и излазак из погона застарелих капацитета на лигнит, што ће овај заокрет ка зеленој енергији учинити могућим. План је да се емисије CO2 из капацитета ЕПС смање за 25 одсто до 2035. године уз инвестиције у ветроелектране, соларне паркове, хидроелектране и ефикасније термоелектране. Оно што смо предвидели поклапа се са два сценарија из нацрта Интегрисаног националног енергетског и климатског плана. „Зелени пут ЕПС-а“ је могућ и реалистичан.
Као инжењер електротехнике са дугогодишњим искуством како у ЕПС-у тако и у приватним компанијама и човек који је свакодневно на терену на коповима и у електранама, одговорно могу да кажем да ЕПС има изузетне стручњаке јер у супротном не бисмо могли да превазиђемо многе наслеђене проблеме и остваримо позитивне резултате.
Наравно, не бежимо од савета и помоћи и зато смо оформили Научни савет и Стручни савет ЕПС-а у којем су најеминентнији стручњаци српске енергетике. Циљ је да струка и наука дају најбоља решења за енергетску транзицију.
Како бисте имали све информације и потпуне актуелне податке, јер се углавном позивате на податке из 2021. и 2022. године, вас и ваше сараднике позивам да посетите ЕПС јер смо отворени за сарадњу, добронамерне критике и конструктивне предлоге. Свакако, ценећи ваше мишљење и утицај на јавност, очекујем да узмете у обзир позитивне резултате ЕПС и дате подршку мерама за побољшање пословања највеће енергетске компаније у Србији.

С поштовањем,
Мирослав Томашевић,
в. д. директора ЈП ЕПС

Врх