Процес производње електричне енергије почиње неколико десетина па и стотина метара испод земљине површине. Баш ту је природа, више стотина милиона година, стварала угаљ, који представља основни извор енергије за производњу електричне енергије у „Електропривреди Србије“. Сходно томе, примарна активност у производном процесу је рударска активност која обухвата откривање, откопавање, припрему и прераду угља. Око 40 милиона тона угља се сваке године са површинских копова испоручи термоелектранама, док се свега неколико стотина хиљада тона откопа у подземним рудницима.
Откопавање угља на први поглед можда изгледа једноставно, међутим обим и комплексност процеса откопавања чини рударски посао једним од најтежих. Рударство изискује огромно ангажовање запослених, рударске механизације и пратеће опреме. Радно окружење „под отвотеним небом“ или „у вечитом мраку“, активности на откопавању угља додатно оптерећује сталном борбом са природом.
Рудари „Електропривреде Србије“ за потребе производње електричне и топлотне енергије годишње откопају око 40 милиона тона угља из два угљоносна басена, Колубарског и Костолачког. Овакав обим производње изискује и извођење обимних припремних радова на укљањању природних препрека, дислокацији и реконструкцији инфраструктуре, као и стварању квалитетних социјално-друштвених услова. То подразумева измештање водотокова, обарање нивоа подземних вода, расељавање читавих насеља, уклањање или измештање културно-историјских, верских, инфраструктурних и привредних објеката итд.
Након више година припремних радова, на сцену ступа рударство у пуном смислу те речи. Темељ површинског начина откопавања је свакако откривање угља тј. откопавање маса које се налазе изнад угља. Те масе је, након откопавања, неопходно транспортовати и одложити на унапред припремљену локацију чиме се у значајној мери мења рељеф терена у зони рударских радова. Овај сегмент рударства је праћен сталним активностима на санацији и рекултивацији нарушеног природног рељефа и довођењу новонасталих облика терена у трајно стабилно стање са што мање негативних последица по природу и друштво.
Доласком до угља, кога популарно називамо „црним златом“, коначно почиње продуктивни део процеса производње енергије. Ту се свакако не завршавају предходно описане активности, већ се додатно интензивирају и стално развијају за све време обављања рударских радова, а део њих се наставља и након обустављања производње.
Имајући у виду да је угаљ природна творевина и да човек није имао утицаја на његово настајање, морамо се помирити са чињеницом да у квантитативном и у квалитативном смислу најчешће није довољно добро просторно распоређен. Зато рудари посебну пажњу посвећују сталном усавршавању технике и технологије откопавања. Вишевековна еволуција рударства довела је до развоја савремене рударске механизације која је способна да оствари велике капацитете у производњи и да истовремено буде флексибилна и прилагодљива честим променама услова рада.
„Његово величанство“ багер, конструисан као роторни или ведричар, половином прошлог века израстао је у челичног „дива“ чије димензије достижу и троцифрен број метара, а маса и више хиљада тона. Постао је способан да за сат времена откопа неколико хиљада метара кубних материјала и располаже снагом од више хиљада киловата.
У „Електропривреди Србије“ 28 роторних багера и 3 багера ведричара свакога дана просечно откопају преко 100.000 тона угља и преко 300.000 кубних метара јаловине. Ове импозантне количине материјала је неопходно транспортовати на жељене локације које су удаљене неколико, а неретко и преко 10 километара од места откопавања. То се остварује транспортерима са покретном гуменом траком чија укупна дужина износи преко 100 километара. Поред багера на површинским коповима присутни су и одлагачи, који су конструисани тако да са транспортера прихватају и одлажу јаловинске масе формирајући спољашња или унутрашња одлагалишта.
Угаљ из површинских копова стиже у погоне за припрему, прераду и утовар у вагоне. Ту се ради дробљење и селекција за утовар у железничке вагоне који ће га даље транспортовати до термоелектрана, а један мањи део се подвргава процесу сепарације и оплемењивања како би могао бити испоручен на малопродајном тржишту за широку потрошњу. Ту се и завршава део производног процеса који припада рударима.
Људи и опрема
Поред поменуте основне рударске опреме, као подршка радовима на откопавању, трснспорту, одлагању и утовару, стално је ангажована и друга рударска механизација и помоћна опрема коју чини широк спектар машина за различите намене: багери дреглајни, багери кашикари, булдозери, утоварачи, цевополагачи, дизалице, пумпе, камиони, тераенска возила, путничка возила итд.
Овако комплексаним и сложеним системом за производњу угља управљају и руководе запослени свих образовних профила.
Веома битан сегмент у производњи угља је одржавање основне и помоћне рударске механизације као и остале софистициране опреме које је подржано стручњацима свих профила и опремом за одржавање која је специфична за ову врсту делатности.
Веома битну улогу у подршци производњи угља имају и Пројектантски бирои и ИКТ технологија.
Угаљ
Угаљ је лако сагорив минерални агрегат код кога више од 50% тежине и више од 70% запремине чини карбонатна материја (укључујући везану влажност), настала сабијањем и стврдњавањем различитих биљних врста. Зависно од врсте биљног материјала, степена метаморфозе и садржаја, угаљ се дели на класе. Последњи на овој скали је лигнит кога у Србији има у толиком обиму да је наша земља на десетом месту у свету по резервама угља. У рударско- технолошком смислу угаљ представља енергетску минералну сировину чијом се експлоатацијом и прерадом остварује профит.
