Енергетска транзиција је неминовна и „Електропривреда Србије“ на том путу планира инвестиције од 8,5 милијарди евра до 2035. године, рекао је Мирослав Томашевић, в. д. директора ЈП ЕПС на Самиту енергетике у Требињу. Први човек „Електропривреде Србије“ је говорећи на пленарној сесији истакао да се у енергетској транзицији мора наћи права мера.
- Свака држава има своју специфичност и не сме се ићи пречицама које ће угрозити енергетску стабилност. ЕПС је државна компанија и првенствено смо окренути томе да снабдевамо електричном енергијом нашу привреду и домаћинства. Идемо у зелену транзицију и планирали смо велике инвестиције од 8,5 милијарди евра до 2035. године. План је да до 2035. године ЕПС смањи CO2 емисије за 25 одсто до чак 30 одсто у поређењу са емисијама из 2019. године. То ћемо постићи повлачењем старих и увођењем нових производних капацитета, а један од њих биће реверзибилна хидроелектрана Бистрица - рекао је Томашевић.
Томашевић је истакао да ЕПС има подршку и одличну сарадњу са ЕУ инвестиционим фондом за Западни Балкан од којег је добио грантове од готово 50 милиона евра за ОИЕ пројекте. Он је најавио да ће ЕПС мењати стара постројења која раде на угаљ новим, а да већ у септембру или октобру почиње да ради нови блок од 350 МW на лигнит који ће бити по свим европским стандардима. Балансирање и увођење нових ОИЕ капацитета, ветропаркова и соларних електрана у енергетски систем је такође важна тема, те сви у региону морају бити пажљиви.
- Република Српска отворена је за нове енергетске пројекте и спремна је да подржи инвеститоре. У овом нестабилном времену битно је да једни другима помажемо – рекао је Милорад Додик, председник Републике Српске на отварању самита.
Премијер Републике Српске Радован Вишковић поручио је да види велику развојну шансу у сектору енергетике, са више од 2.700 планираних мегавата у новим енергетским капацитетима, примарно из „чистих“, обновљивих извора.
Петар Ђокић, министар енергетике и рударства Републике Српске, истакао је да је Република Српска свесна својих обавеза и да следи европске директиве које намећу нове моделе понашања, али је упитао шта би требало да раде земље Западног Балкана сада када се активирају термо капацитети у ЕУ.
- Мораћемо да преговарамо са европским институцијама. Не смемо довести грађане у позицију енергетског сиромаштва увођењем такси и својом енергетском политиком. Спремни смо да кажемо да ћемо увести таксе, али оне не смеју бити ни приближно нивоу европских – истакао је Ђокић.
Према подацима које је изнео Драган Шаговновић из Економског института земље Западног Балкана су са мање од једног промила учествовале у укупним емисијама гасова стаклене баште, а посматрано по глави становника Србија два пута мање загађује него земље ЕУ.
